The Daily Audio Bible
Today's audio is from the GW. Switch to the GW to read along with the audio.
Суд и нада
66 Овако каже ГОСПОД: »Небо ми је престо,
а земља подножје мојим ногама.
Какву ћете ми кућу саградити?
Какво место починка за мене?
2 Све је ово моја рука начинила
и све је ово моје«,
говори ГОСПОД.
»Али ово ће ми бити мило:
онај ко је понизан и скрушеног духа,
ко дрхти пред мојом речју.
3 Али, ко закоље вола, као да је убио човека,
и ко јагње принесе на жртву, као да је псу сломио врат.
Ко принесе житну жртву, као да је принео свињску крв,
и ко запали кâд као жртву подсетницу, као да се клања идолу.
Сами су изабрали своје путеве и уживају у својим гадостима,
4 па ћу им и ја жестоку невољу изабрати
и навући на њих оно чега се плаше.
Јер, звао сам, и нико се не одазва,
говорио, и нико не послуша.
Него, чинили су оно што је зло у мојим очима
и изабрали оно што ми није мило.«
5 Чујте реч ГОСПОДЊУ, ви који дрхтите пред његовом речју:
»Ваша сабраћа која вас мрзе и одбацују због мога Имена рекоше:
‚Нека се ГОСПОД прослави, да видимо вашу радост.‘
Али биће постиђени.
6 Слушајте ту буку из града, тај глас из Храма!
То је глас ГОСПОДА, који својим непријатељима узвраћа
како су заслужили.
7 »Пре него што осети трудове, рађа,
пре него што је спопадну болови, сина доноси на свет.
8 Ко је за тако нешто чуо?
Ко је тако нешто видео?
Зар се може земља родити у једном дану?
Зар се може народ донети на свет у једном часу?
А Кћи сионска[a], чим је осетила трудове,
своју децу роди.
9 Зар ја мајчину материцу отварам«, каже ГОСПОД,
»а не дам јој да се породи?
Зар ћу ја, који женама дајем да се породе,
затворити материцу?« каже твој Бог.
10 Радујте се са Кћери јерусалимском[b] и кличите због ње,
сви ви који је волите;
силно се с њом радујте,
сви ви који сте због ње туговали.
11 Јер, сисаћете и наситити се
на њеним дојкама утехе,
напити се и науживати
обиља њеног млека.
12 Јер, овако каже ГОСПОД:
»Ево, послаћу јој мир као реку
и богатство народâ као набујали поток.
Сисаћете, а она ће вас носити у наручју
и цупкати вас на својим коленима.
13 Као што мајка теши своје дете,
тако ћу ја тешити вас –
утешићете се у Јерусалиму.
14 Када то видите, срце ће вам се радовати
и бујаћете[c] као трава.
Рука ГОСПОДЊА обзнаниће се његовим слугама,
а његова јарост његовим душманима.
15 Јер, ево ГОСПОД долази с огњем
– кола су му попут вихора –
да свој гнев искали с јарошћу
и своје претње огњеним пламеном.
16 Јер, ГОСПОД ће огњем и мачем судити свим људима
и биће много оних које је ГОСПОД побио.
17 »Они који се свештају и чисте да би ишли у вртове иза оног једног у средини, који једу свињетину, пацове и друге гадости – сви ће изгинути заједно«, говори ГОСПОД. 18 »Знам њихова дела и мисли. Долазим да окупим све народе и језике, и они ће доћи и видети моју Славу. 19 Поставићу знак међу њих, а од преживелих ћу неке послати народима – у Таршиш, Пул, Луд, познат по стрелцима, Тувал и Јаван, и на далека острва, која нису чула за мене, ни видела моју Славу – и они ће објавити моју Славу међу народима. 20 И довешће сву вашу сабраћу из свих народа на своју свету гору у Јерусалиму као жртвени принос ГОСПОДУ, на коњима, борним колима и таљигама, мазгама и камилама«, каже ГОСПОД, »као кад Израелци у чистој посуди доносе житну жртву у Дом ГОСПОДЊИ. 21 И узећу неке од њих да буду свештеници и Левити«, каже ГОСПОД.
22 »Јер, као што ће ново небо и нова земља које ћу створити трајати преда мном«, говори ГОСПОД, »тако ће трајати ваше име и потомци. 23 Од младог месеца до младог месеца и од суботе до суботе, сви људи ће долазити да се поклоне преда мном«, каже ГОСПОД. 24 »Излазиће и гледати лешеве људи који су се побунили против мене, чији црв не умире и чији огањ се не гаси, који су огавни свим људима.«
4 – иако бих ја и у тело могао да се поуздам.
Ако неко други мисли да може да се поузда у тело, ја још више: 5 обрезан осмог дана, из Израеловог народа, из Венијаминовог племена, Јеврејин од Јевреја, по Закону фарисеј, 6 по ревности прогонитељ Цркве, по законској праведности беспрекоран.
7 Али, оно што ми је некад било добитак, то ради Христа сматрам губитком. 8 Штавише, ја све сматрам губитком у поређењу с оним што све превазилази: спознањем Христа Исуса, мога Господа, ради кога сам све изгубио. И све сматрам смећем да бих добио Христа 9 и у њему се нашао – не својом праведношћу која долази од Закона, него оном која долази кроз веру у Христа: праведношћу која долази од Бога на основу вере. 10 Желим да упознам Христа и силу његовог васкрсења и заједништво у његовим страдањима, постајући као он у његовој смрти, 11 не бих ли некако стигао до васкрсења из мртвих.
Хитање ка циљу
12 Није да сам то већ постигао или да сам постао савршен, него хитам даље, не бих ли некако дохватио оно ради чега је Христос Исус дохватио мене. 13 Ја, браћо, не сматрам да сам то већ дохватио. Али, једно чиним: заборављајући оно што је за мном, а пружајући се ка оном што је преда мном, 14 хитам ка циљу, да добијем награду ради које ме је Бог у Христу Исусу позвао на небо.
15 Сви, дакле, који смо зрели, овако размишљајмо. Ако о нечему и мислите другачије, Бог ће вам и то јасно открити. 16 Само, што смо постигли, тога се држимо.
17 Придружите се онима који се угледају на мене, браћо, и посматрајте оне који живе по примеру који смо вам дали. 18 Јер, многи – о којима сам вам често говорио, а сада и плачући говорим – живе као непријатељи Христовог крста. 19 Њихов крај је пропаст, њихов бог је трбух, њихова слава је у њиховој срамоти, они мисле само на земаљско. 20 А наша отаџбина је на небесима, одакле и ишчекујемо Спаситеља, Господа Исуса Христа. 21 Он ће својом силом – којом може све да потчини себи – преобразити наше бедно тело и саобразити га свом славном телу.
Маскил Асафов.
1 Зашто нас довека одбаци, Боже?
Зашто твој гнев тиња против стада твога пашњака?
2 Сети се свога народа, који си давно купио,
племена које си откупио да буде твој посед,
ове горе Сион, на којој си боравио.
3 Скрени своје кораке ка вечним рушевинама,
ка свем разарању које непријатељ учини у светилишту.
4 Рикали су твоји душмани
на месту нашег састанка с тобом,
знак своје победе поставили.
5 Као човек што секиром витла по гуштари,
6 секирама и ћускијама
скршише све даске изрезбарене.
7 Твоје светилиште спалише до земље,
оскврнавише боравиште твога Имена.
8 Помислише: »Хајде да их докраја сатремо.«
И спалише сва места састанка с Богом у земљи.
9 Не видимо више своја знамења,
нема више пророкâ,
нико од нас не зна докле ће овако.
10 Докле ће те вређати душманин, Боже?
Зар ће ти непријатељ погрђивати Име довека?
11 Зашто суспрежеш руку, своју десницу?
Дигни је са својих груди, докрајчи их!
12 Али Бог је мој цар од давнина,
он спасење доноси на земљу.
13 Ти си својом силом расколио море,
разбио главе неманима у води.
14 Ти си левијатану смрскао главе,
дао га за храну створењима пустињским.
15 Ти си врела и потоке отворио,
ти си пресушио реке непресушне.
16 Дан је твој, а и ноћ је твоја,
ти си поставио месец и сунце.
17 Ти си одредио све међе земљине,
ти си створио лето и зиму.
18 Сети се, ГОСПОДЕ, како те непријатељ вређао,
како ти је Име погрђивао народ безуман.
19 Не предај живот своје голубице зверима,
не заборави живот својих сиромаха довека.
20 Сети се свога Савеза,
јер пуни су насиља мрачни закуци земље.
21 Не дај да потлачени узмакне осрамоћен,
нека сиромах и убоги хвале твоје Име.
22 Устани, Боже, заузми се за своју парницу,
сети се како те безумници поваздан вређају.
23 Не заборави грају твојих душмана
и непрестану галаму оних што се дижу против тебе.
15 Опаки, не вребај на праведникову кућу из заседе,
не пљачкај његово боравиште.
16 Јер, макар праведник пао и седам пута, опет се диже,
а опаке обара несрећа.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International