The Daily Audio Bible

Езекија, цар Јуде

(2. Цар 18,1-20,21)

29 Езекија је имао двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао двадесет девет година. Мајка му се звала Авија кћи Захаријина. ² Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинио и његов праотац Давид.

Очишћење и освештање Храма

³ Првог месеца прве године своје владавине, Езекија отвори врата Дома ГОСПОДЊЕГ и поправи их.

⁴ Доведе свештенике и Левите, окупи их на тргу на источној страни ⁵ и рече: »Чујте ме, Левити. Освештајте се сада и освештајте Дом ГОСПОДА, Бога својих праотаца. Уклоните из светилишта све што је погано. ⁶ Наши очеви су били неверни. Чинили су оно што је зло пред ГОСПОДОМ, нашим Богом, и оставили га. Окренули су лице од ГОСПОДЊЕГ боравишта и окренули му леђа. ⁷ Затворили су и врата на трему и угасили светиљке. Нису палили кâд ни приносили жртве паљенице у светилишту Бога Израеловог. ⁸ Зато је гнев ГОСПОДЊИ био на Јуди и Јерусалиму. Он их је учинио предметом ужасавања, згражавања и цоктања, као што својим очима можете да видите. ⁹ Зато су наши очеви пали од мача, а наши синови, кћери и жене су у заточеништву.

¹⁰ »Сада сам одлучио да склопим савез са ГОСПОДОМ, Богом Израеловим, да се његов љути гнев одврати од нас. ¹¹ Синови моји, не будите сада немарни, јер ГОСПОД вас је изабрао да стојите пред њим и служите му, да пред њим обављате службу и палите кâд.«

¹² Тада ови Левити прионуше на посао: од Кехатоваца: Махат син Амасајев и Јоил син Азарјин; од Мераријеваца: Кис син Авдијев и Азарја син Јехалелелов; од Гершоноваца: Јоах син Зимин и Еден син Јоахов; ¹³ од Елицафанових потомака: Шимри и Јеиел; од Асафових потомака: Захарија и Матанја; ¹⁴ од Хеманових потомака: Јехиел и Шими; од Једутунових потомака: Шемаја и Узиел. ¹⁵ Када су окупили своју сабраћу и освештали се, уђоше да изврше очишћење Дома ГОСПОДЊЕГ, као што је цар наредио, у складу с речју ГОСПОДЊОМ. ¹⁶ Свештеници уђоше у светилиште ГОСПОДЊЕ да изврше очишћење. У двориште Дома ГОСПОДЊЕГ изнеше све нечисто што су затекли у Храму ГОСПОДЊЕМ, па то Левити узеше и изнеше у долину Кидрон. ¹⁷ Почели су да освештавају првог дана првога месеца и до осмог дана истог месеца стигли су до ГОСПОДЊЕГ трема. Још осам дана су освештавали сâм Дом ГОСПОДЊИ и завршили шеснаестог дана првог месеца.

¹⁸ Потом одоше цару Езекији и известише га: »Извршили смо очишћење целог Дома ГОСПОДЊЕГ, жртвеника за жртве паљенице и свег његовог прибора и стола за постављање светог хлеба са свим његовим прибором. ¹⁹ Припремили смо и освештали све предмете које је цар Ахаз у својој невери уклонио док је био цар. Ено их сада пред ГОСПОДЊИМ жртвеником.«

²⁰ Цар Езекија порани наредног јутра, окупи све градске службенике и оде до Дома ГОСПОДЊЕГ. ²¹ Дотераше седам јунаца, седам овнова, седам јагањаца и седам јараца за жртву за очишћење за цело царство, за светилиште и за Јуду, а цар заповеди свештеницима, Аароновим потомцима, да их принесу на ГОСПОДЊЕМ жртвенику. ²² Тада заклаше јунце, а свештеници узеше крв и њоме запљуснуше жртвеник. Затим заклаше овнове и њиховом крвљу запљуснуше жртвеник, а потом заклаше јагањце и запљуснуше жртвеник њиховом крвљу. ²³ Јарце за жртву за очишћење дотераше пред цара и скуп, и они на њих положише руке. ²⁴ Тада свештеници заклаше јарце и принеше њихову крв на жртвенику као жртву за очишћење, да изврше обред помирења за сав Израел, јер је цар наредио да се принесу жртва паљеница и жртва за очишћење за сав Израел.

²⁵ Цар постави Левите у Дому ГОСПОДЊЕМ, са чинелама, харфама и лирама, онако како су прописали Давид, Божији виделац Гад и пророк Натан, пошто је ГОСПОД тако заповедио преко својих пророка. ²⁶ Тако су Левити стајали с Давидовим музичким инструментима, а свештеници са својим трубама. ²⁷ Езекија нареди да се на жртвенику принесе жртва паљеница. Када је почело приношење жртве, поче и певање ГОСПОДУ, праћено трубама и музичким инструментима Давида, цара Израела. ²⁸ Сав скуп се поклони, док су певачи певали, а трубачи трубили. То је трајало све док се није завршило приношење жртве паљенице.

²⁹ Када је завршено приношење, цар и сви који су били с њим клекнуше и поклонише се. ³⁰ Цар Езекија и његови службеници наредише Левитима да певају хвалоспеве ГОСПОДУ речима Давида и видеоца Асафа, и они су их певали с радошћу, па погнули главе и клањали се ГОСПОДУ.

³¹ Тада Езекија рече: »Сада сте посвећени ГОСПОДУ. Дођите и донесите клане жртве и жртве захвалнице у Дом ГОСПОДЊИ.«

И скуп донесе клане жртве и жртве захвалнице, а сви који су то желели донеше жртве паљенице. ³² Број жртава паљеница које је скуп донео био је: седамдесет јунаца, сто овнова и две стотине јагањаца, све за жртве паљенице ГОСПОДУ. ³³ Број животиња које су освештали за жртве износио је шест стотина јунаца и три хиљаде грла ситне стоке. ³⁴ Али свештеникâ је било сувише мало да би могли да одеру све жртве паљенице, па им помогоше њихова сабраћа Левити док посао није обављен и док се нису освештали други свештеници, јер Левити су се савесније освештавали него свештеници. ³⁵ Било је у изобиљу жртава паљеница, лоја од жртава за заједништво и жртава леваница уз жртве паљенице. Тако је поново успостављена служба у Дому ГОСПОДЊЕМ.

³⁶ Езекија и сав народ радовали су се ономе што је Бог припремио за свој народ, јер се све одиграло тако ненадано.

Слаби и јаки

14 Прихватајте слабога у вери, али не зато да бисте се препирали о мишљењима. ² Неко верује да сме све да једе, а слаби у вери једе само поврће. ³ Ко једе све, нека не презире онога који не једе, а ко не једе све, нека не осуђује онога који једе, јер Бог га је прихватио. ⁴ Ко си ти да осуђујеш туђег слугу? Он свом господару стоји или пада. А стајаће, јер је Господ у стању да га подржи.

⁵ Неко разликује дан од дана, а за другога је сваки дан исти. Само, нека свако буде потпуно уверен у своје мишљење. ⁶ Ко мисли да је неки дан посебан, то чини ради Господа. Ко једе све, једе ради Господа, јер захваљује Богу, а ко не једе све, не једе ради Господа и захваљује Богу. ⁷ Јер, нико од нас не живи за себе и нико не умире за себе. ⁸ Ако живимо, за Господа живимо, и ако умиремо, за Господа умиремо. Живимо ли, дакле, или умиремо, Господу припадамо.

⁹ Јер, Христос је зато умро и оживео да би и мртвима и живима био Господ. ¹⁰ Зашто ти осуђујеш свога брата? Или, зашто ти презиреш свога брата? Сви ћемо стати пред Божији суд. ¹¹ Записано је:

¹² Дакле, свако од нас ће положити рачун Богу.

¹³ Стога, не осуђујмо један другога, него радије одлучите да пред свога брата не стављате препреку или саблазан. ¹⁴ Знам и уверен сам у Господу Исусу да ништа није нечисто само по себи. Него, ако неко сматра да је нешто нечисто, њему је нечисто. ¹⁵ Ако је због јела твој брат жалостан, већ не поступаш по љубави. Немој својим јелом да упропастиш онога за кога је Христос умро. ¹⁶ Немојте, дакле, да се оцрњује ваше добро. ¹⁷ Јер, Божије царство није јело и пиће, него праведност, мир и радост у Светоме Духу. ¹⁸ Ко тако служи Христу, драг је Богу, а и људи га цене.

¹⁹ Стога, тежимо ка оном што води миру и узајамном изграђивању. ²⁰ Не уништавај Божије дело због јела. Све је чисто, али је зло ако човек једе нешто због чега се други саблажњава. ²¹ Добро је не јести месо и не пити вино и не чинити оно због чега се твој брат саблажњава.

²² Уверење које имаш^[b], имај за себе пред Богом. Благо оном ко самога себе не осуђује за оно што сматра да је добро. ²³ Ко једе двоумећи се, навлачи на себе осуду, јер то не чини из уверења^[c]. А све што се не чини из уверења, грех је.

Псалам Давидов.