The Daily Audio Bible
Today's audio is from the GNT. Switch to the GNT to read along with the audio.
Исус Навин постаје Мојсијев наследник
31 Мојсије настави да говори целом Израелу: 2 »Сада имам сто двадесет година и више нисам у стању да вас водим. А и ГОСПОД ми је рекао: ‚Ти нећеш прећи преко реке Јордан.‘ 3 Сâм ГОСПОД, твој Бог, прећи ће преко пред тобом. Он ће пред тобом затрти оне народе, а ти ћеш запосести њихову земљу. Исус Навин ће те повести преко као што је ГОСПОД рекао. 4 ГОСПОД ће с њима учинити исто што је учинио са Сихоном и Огом, аморејским царевима, и њиховом земљом, које је затро. 5 ГОСПОД ће вам их изручити, а ви учините с њима све што сам вам заповедио. 6 Будите јаки и храбри. Не бојте се и не стрепите од њих. Сâм ГОСПОД, твој Бог, иде с тобом. Он те неће напустити ни оставити.«
7 Онда Мојсије позва Исуса Навина, па му рече пред целим Израелом: »Буди јак и храбар, јер ти ћеш ићи са овим народом у земљу за коју се ГОСПОД заклео његовим праоцима да ће им је дати, а ти учини све да је он запоседне. 8 Сâм ГОСПОД иде пред тобом и биће с тобом. Он те неће напустити ни оставити. Не бој се и не обесхрабруј се.«
Читање Закона сваке седме године
9 Мојсије написа овај Закон и предаде га свештеницима, Левијевим потомцима, који су носили Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, и свим израелским старешинама. 10 Онда им Мојсије заповеди: »На крају сваке седме године, у години отписивања дугова, за време Празника сеница, 11 када сав Израел дође да се покаже пред ГОСПОДОМ, вашим Богом, на месту које ће он изабрати, читајте овај Закон пред свим Израелом, да га чује. 12 Окупите народ – мушкарце, жене и нејач, и дошљаке који су у вашим градовима – да чују и да науче да се боје ГОСПОДА, вашега Бога, и да помно извршавају све речи овог Закона. 13 Нека га чују њихова деца, која га још не знају, и нека науче да се боје ГОСПОДА, вашега Бога, све док будете живели у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете.«
Последњи Божији налози Мојсију
14 ГОСПОД рече Мојсију: »Ево, примиче се дан твоје смрти. Позови Исуса Навина, па се покажите у Шатору састанка, да му издам заповести.«
И Мојсије и Исус Навин дођоше у Шатор састанка, 15 а ГОСПОД се показа у Шатору у стубу од облака, и облак стаде изнад улаза у Шатор.
16 ГОСПОД рече Мојсију: »Ти ћеш умрети, а овај народ ће ускоро да се ода блуду са туђим боговима земље у коју ће ући. Оставиће ме и прекршити Савез који сам с њима склопио. 17 Тога дана ћу се разгневити на њих и оставити их. Сакрићу своје лице од њих, и биће уништени. Снаћи ће их многе несреће и невоље, па ће тога дана питати: ‚Зар нас нису ове несреће снашле зато што наш Бог није с нама?‘ 18 А ја ћу тога дана заиста сакрити своје лице од њих због свега зла које су учинили окренувши се другим боговима.
19 »Сада запишите себи ову песму и научите Израелце да је певају. Нека је певају, да ми она буде сведок против њих. 20 Када их уведем у земљу којом тече мед и млеко, земљу за коју сам се заклео њиховим праоцима, и када буду јели, наситили се и угојили, окренуће се другим боговима и служити им, а мене ће презрети и прекршити мој Савез. 21 Тада, када их снађу многе несреће и невоље, ова песма ће сведочити против њих, јер је њихови потомци неће заборавити. Знам ја шта су све спремни да учине, чак и пре него што их уведем у земљу за коју сам им се заклео.«
22 Тога дана Мојсије записа ту песму и научи Израелце да је певају.
23 ГОСПОД издаде ову заповест Исусу Навину: »Буди јак и храбар, јер ти ћеш увести Израелце у земљу за коју сам им се заклео, а ја ћу бити с тобом.«
24 Када је Мојсије од почетка до краја написао речи овог Закона у књигу, 25 издаде ову заповест Левитима који су носили Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза: 26 »Узмите ову Књигу закона и ставите је поред Ковчега савеза ГОСПОДА, вашега Бога. Нека стоји тамо као сведок против вас. 27 Јер, знам колико сте бунтовни и тврдоглави. Ако се буните против ГОСПОДА док сам ја још жив и с вама, колико ћете се тек бунити после моје смрти? 28 Окупите преда мном све старешине својих племена и све своје надгледнике, да им све ово кажем и да позовем небо и земљу да сведоче против њих. 29 Јер, знам да ћете се после моје смрти сасвим искварити и да ћете скренути с пута којим сам вам заповедио да идете. У будућности ће вас сналазити несрећа јер ћете чинити оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима и изазивати га на гнев оним што чините.«
Мојсијева песма
30 Потом Мојсије од почетка до краја изговори речи ове песме целој израелској заједници:
32 Слушајте, небеса, а ја ћу говорити,
чуј, земљо, речи мојих уста.
2 Нека моје учење капље као киша,
нека моје речи падају као роса,
као кишица на нежно биље,
као пљусак на младу траву.
3 Објављиваћу Име ГОСПОДЊЕ,
а ви величајте Бога нашега.
4 Он је Стена, дела су му савршена,
праведни су сви његови путеви.
Он је Бог веран и неправду не чини.
Он је праведан и правичан.
5 Али они су се искварили;
на своју срамоту нису му више деца,
нараштај изопачени и препредени.
6 Зар тако узвраћаш ГОСПОДУ,
народе неразумни и немудри?
Зар он није твој Отац, твој Створитељ,
који те начинио и саздао?
7 Сети се прадавних дана,
погледај давнашња поколења.
Упитај свога оца, и он ће ти испричати,
своје старешине, и они ће ти одговорити.
8 Када је Свевишњи народима
делио њихово наследство,
када је размештао потомке Адамове,
одредио је народима међе
у складу са бројем синова Божијих[a].
9 А ГОСПОДЊИ је део његов народ,
Јаков је његов посед.
10 Нашао га је у земљи пустињској,
у пустари голој, где звери завијају.
Обгрлио га је и гајио,
чувао га као зеницу свога ока
11 као орао што бди над својим гнездом,
над орлићима својим лебди,
крила шири да их ухвати
и однесе на својим перима.
12 ГОСПОД га је сам водио –
туђег бога није било с њим.
13 Учинио је да по висовима земље јаше
и хранио га пољским плодовима,
меда му давао из стене
и уља из кремене литице,
14 кравље урде и млека овчијег и козјег,
лоја јагњећег и јарећег,
најбоље овнове башанске,
јарце и најсочнија зрна пшенице.
Пенушаву крв грожђа си пио.
15 Јешурун[b] се угојио, па се узритао;
угојио се, утовио се и усалио.
Оставио је Бога, који га је начинио,
и одбацио Стену, свога Спаситеља.
16 Чинили су га љубоморним туђим боговима,
гневили га гнусним идолима.
17 Демонима су приносили жртве, а не Богу,
боговима које нису познавали,
боговима који се недавно појавише,
боговима којих се ваши праоци нису бојали.
18 Занемарио си Стену која те донела на свет,
заборавио Бога који те родио.
19 ГОСПОД то виде и одбаци их,
јер су га његови синови и кћери разгневили.
20 »Сакрићу своје лице од њих«, рече,
»и видећу шта ће од њих настати.
Јер, они су нараштај изопачен,
деца која немају верности.
21 Учинише ме љубоморним оним што није бог,
разгневише ме својим ништавним идолима.
Зато ћу ја њих учинити љубоморнима народом који то није,
разгневити их народом неразумним.
22 Јер, од мога гнева огањ се запалио
који гори до дубина Шеола;
прождреће земљу и њене усеве
и запалити темеље планина.
23 »Несрећу за несрећом слаћу на њих;
своје стреле на њих ћу потрошити.
24 Од глади ће умирати;
изједаће их огњица и смртоносна пошаст.
Послаћу на њих очњаке звери,
отров гуја које по прашини гмижу.
25 Напољу ће им мач затирати децу,
а унутра ће владати ужас.
Гинуће момци и девојке,
одојчад и старци седокоси.
26 Рекох да ћу их расејати
и избрисати спомен на њих међу људима.
27 Али нисам хтео да ме непријатељ разгневи,
да душмани њихови не схвате погрешно,
па кажу: ‚Ми смо победили!
Није ГОСПОД све ово учинио!‘«
Признавање Христа пред људима
(Мт 10,32-33; 12,32; 10,19-20)
8 »Кажем вам: ко год мене призна пред људима, и њега ће Син човечији признати пред Божијим анђелима. 9 А ко се мене одрекне пред људима, и ја ћу се њега одрећи пред Божијим анђелима. 10 Опростиће се сваком ко каже нешто против Сина човечијега, али неће бити опроштено оном ко увреди Светога Духа. 11 Када вас буду изводили пред синагоге, владаре и власти, не брините се како ћете се одбранити или шта ћете рећи, 12 јер ће вас тога часа Свети Дух научити шта треба да кажете.«
Прича о безумном богаташу
13 Тада му рече неко из народа: »Учитељу, реци мом брату да са мном подели наследство.«
14 »Човече«, одврати му Исус, »ко ме је поставио за судију или за извршитеља над вама?«
15 А онда им рече: »Пазите и чувајте се сваке похлепе. Јер, и када човек има у изобиљу, његов живот не зависи од његове имовине.«
16 Тада им исприча ову причу: »Једном богаташу је земља добро родила 17 и он је овако размишљао: ‚Шта да радим, пошто немам где да спремим своју летину?‘ 18 Онда рече: ‚Ево шта ћу: срушићу своје амбаре и саградити веће, па ћу у њих спремити све своје жито и добра. 19 И рећи ћу својој души: душо, имаш много добара спремљених за много година. Одмарај се, једи, пиј и весели се.‘ 20 Али Бог му рече: ‚Безумниче! Колико ноћас ће ти живот бити одузет[a]. И чије ће онда бити то што си спремио?‘ 21 Тако пролази онај ко себи згрће благо, а није богат пред Богом.«
Не брините се
(Мт 6,25-34, 19-21)
22 Онда рече ученицима: »Зато вам кажем: не брините се за свој живот – шта ћете јести; ни за своје тело – шта ћете обући. 23 Јер, живот је више од јела, а тело више од одеће. 24 Погледајте гавране: не сеју и не жању, немају ни спремишта ни амбаре, а ипак их Бог храни. А колико сте ви вреднији од птица! 25 Који од вас, бринући се, може свом животу додати и један једини сат[b]? 26 Кад не можете ни такву ситницу да учините, зашто се бринете за остало?
27 »Погледајте како расту љиљани: не раде и не преду. А ја вам кажем: ни Соломон у свем свом сјају није био одевен као један од њих. 28 Ако, дакле, Бог тако одева пољску траву – која данас јесте, а сутра се баца у ватру – колико ће више одевати вас, маловерни. 29 Зато немојте да тражите шта ћете јести или шта ћете пити, и не узнемиравајте се бригама. 30 Јер, све то траже незнабошци овога света. Зна ваш Отац да вам је све то потребно. 31 Него, тражите његово Царство, па ће вам се и ово дати.
32 »Не бој се, стадо мало, јер се вашем Оцу свидело да вам дâ Царство. 33 Продајте своју имовину и дајте као милостињу. Снабдејте се новчаницима који не старе: неисцрпним благом на небу, којем лопов не може да се примакне и које мољац не може да нагризе. 34 Јер, где вам је благо, тамо ће вам бити и срце.«
32 А они су ипак и даље грешили
и нису веровали упркос чудима.
33 Зато им оконча дане у једном даху
и њихове године ужасом изненадним.
34 Кад год би их Бог убијао, тражили би га
и опет му се свесрдно враћали –
35 сетили би се да је Бог њихова Стена,
Бог Свевишњи њихов Откупитељ.
36 А онда би га опет варали устима
и лагали га језиком.
37 Нису му били одани срцем,
ни верни његовом Савезу.
38 А он, самилостан, праштао би им грех
и не би их затро.
Много је пута суспрезао гнев
и није будио сву своју јарост.
39 Јер, сетио би се да су само тело,
ветар који прође и више се не враћа.
40 Колико су се само бунили против њега у пустињи
и жалостили га у пустолини!
41 Стално су изнова искушавали Бога
и задавали бол Свецу Израеловом.
42 Нису се сећали његове руке –
дана кад их је од њиховог душманина откупио,
43 ни знамењâ која је учинио у Египту,
његових чуда у цоанском крају:
44 Он им у крв претвори
реке и потоке, да не пију из њих.
45 Ројеве мува посла међу њих, да их изједу,
и жабе, да их затру.
46 Усеве им предаде штурку,
њихову муку скакавцу чегрташу.
47 Лозу им затуче грȁдом,
њихове дивље смокве мразом.
48 Говеда им предаде грȁду,
њихову стоку муњама.
49 Посла на њих сву жестину свога гнева,
срџбу, бес и невољу.
Гласнике несреће одасла на њих.
50 Стазу поравна за свој гнев.
Живот им не поштеде смрти,
него их предаде помору.
51 Поби све прворођено у Египту,
првине мушкости у Хамовим шаторима.
52 А свој народ изведе као овце
и кроз пустињу их поведе као стадо.
53 Водио их је поуздано, па се нису плашили,
а море прекри њихове непријатеље.
54 Доведе их у своју свету земљу,
на ову гору, коју својом десницом освоји.
55 Пред њима истера народе;
ужетом измери и раздели
наследство племенима Израеловим
и даде им да се настане у својим шаторима.
21 Праведника не сналази никакво зло,
а опаки упадају у многе невоље.
22 ГОСПОД мрзи лажљиве усне,
а мили су му они који говоре истину.
23 Разборит човек чува своје знање за себе,
а безумник разглашава своју глупост.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International