The Daily Audio Bible

Одржавање светиљки у Шатору састанка

(2. Мојс 27,20-21)

24 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Заповеди Израелцима да ти за осветљење доносе чистог уља од изгњечених маслина, да би светиљке могле да горе без престанка. ³ У Шатору састанка, испред завесе која заклања Сведочанство, нека Аарон ставља светиљке да горе пред ГОСПОДОМ од вечери до јутра. Ово је трајна уредба из поколења у поколење. ⁴ Нека ставља светиљке на чист свећњак, да горе пред ГОСПОДОМ без престанка.«

Свети хлеб

⁵ »Узми белог брашна и испеци дванаест погача, од којих је свака умешена од две десетине ефе^[a] брашна. ⁶ Поређај их у два реда – по шест у сваком реду – на чистом столу пред ГОСПОДОМ. ⁷ Дуж сваког реда стави чистог тамјана. Он ће бити знамен-жртва^[b] за хлеб, жртва ГОСПОДУ спаљена ватром. ⁸ Нека се овај хлеб ставља пред ГОСПОДА редовно, сваке суботе, као спомен вечног савеза за Израелце. ⁹ Он припада Аарону и његовим синовима. Нека га једу на светом месту, јер је он Аарону најсветији део од његовог редовног дела од жртава ГОСПОДУ спаљених ватром.«

Казна за вређање Божијег имена и закон одмазде

¹⁰ Син једне Израелке и Египћанина изађе међу Израелце, и у табору изби свађа између њега и једног Израелца. ¹¹ Израелкин син увреди Божије име и опсова га, па га доведоше Мојсију. Мајка му се звала Шеломит кћи Дибрија из Дановог племена. ¹² Ставише га под стражу док им се не објави ГОСПОДЊУ одлука.

¹³ ГОСПОД рече Мојсију: ¹⁴ »Изведи псовача ван табора. Сви који су га чули нека му положе руке на главу, а онда нека га цела заједница каменује. ¹⁵ Кажи Израелцима: ‚Ко опсује свога Бога, сносиће последице свога греха. ¹⁶ Ко увреди ГОСПОДЊЕ име, нека се погуби – нека га цела заједница каменује. Био он дошљак или рођени Израелац, када увреди Божије име, нека се погуби.

¹⁷ »‚Ко убије човека, нека се погуби.

¹⁸ »‚Ко убије животињу, нека је надокнади – живот за живот.

¹⁹ »‚Ко повреди свога ближњега, нека се њему учини оно што је он учинио: ²⁰ прелом за прелом, око за око, зуб за зуб. Како је он повредио другога, тако нека и он буде повређен.

²¹ »‚Ко убије животињу, нека је надокнади, али ко убије човека, нека се погуби.

²² »‚Нека исти закон важи и за дошљака и за рођеног Израелца, јер ја сам ГОСПОД, ваш Бог.‘«

²³ Мојсије то рече Израелцима, и они изведоше псовача ван табора, па га каменоваше. Тако Израелци учинише као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.

Суботња година

(5. Мојс 15,1-11)

25 ГОСПОД рече Мојсију на Синајској гори: ² »Кажи Израелцима: ‚Када уђете у земљу коју ћу вам дати, нека и сама земља слави ГОСПОДЊУ суботу. ³ Шест година засејавај своју њиву и шест година обрезуј своје винограде и убири њихов род. ⁴ Али седме године нека буде потпун одмор за земљу – ГОСПОДЊА субота. Не засејавај своју њиву и не обрезуј свој виноград. ⁵ Не жањи оно што само од себе никне и не бери грожђе са необрезане лозе. Нека то буде година потпуног одмора за земљу. ⁶ А оно што само роди за време суботње године, нека буде храна свима – теби, твом слузи и слушкињи, твом најамнику, насељенику који борави код тебе, ⁷ твојој стоци и дивљим животињама у твојој земљи. Све што земља сама роди, то нека се једе.‘«

Година јубилеја

⁸ »‚Одброј седам суботњих година – седам пута седам година – да укупно буде четрдесет девет година. ⁹ Десетог дана седмог месеца, на Дан помирења, нека се огласи овнујски рог широм ваше земље. ¹⁰ Освештајте педесету годину и широм земље прогласите слободу свим њеним становницима. То ће вам бити година јубилеја. Нека се сваки од вас врати на своје имање и у своје братство. ¹¹ Та педесета година нека вам буде година јубилеја. Не сејте, не жањите оно што само од себе роди и не берите грожђе са необрезане лозе, ¹² јер то је година јубилеја и нека вам буде света. Са њиве једите само оно што она сама од себе роди.

¹³ »‚У овој години јубилеја нека се сваки од вас врати на своје имање.

¹⁴ »‚Ако нешто продајеш своме сународнику или купујеш од њега, не варајте један другога. ¹⁵ Ако купујеш земљу од свога сународника, купуј према броју година од године јубилеја, а он нека ти продаје према броју година преосталих за убирање летине. ¹⁶ Када је много година, повећај цену, а када их је мало, снизи цену, јер ти он, у ствари, продаје број летина. ¹⁷ Не варајте један другога, него се бојте свога Бога. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.‘«

Храна током суботње године

¹⁸ »‚Извршавајте моје уредбе и држите се мојих закона. Извршавајте их, па ћете спокојно живети у земљи. ¹⁹ Тада ће вам земља давати своје плодове, и ви ћете јести до миле воље и спокојно живети у њој. ²⁰ Можда ћете питати: »Шта ћемо јести седме године ако не будемо ни сејали ни убирали нашу летину?« ²¹ Шесте године ћу вам послати такав благослов да ће земља донети род довољан за три године. ²² Када осме године будете сејали, јешћете стару летину. Јешћете је чак и до убирања летине девете године.‘«

Повраћај имовине

²³ »‚Нека се земља не продаје трајно, јер земља је моја, а ви сте само дошљаци и насељеници код мене. ²⁴ У целој земљи коју ћете поседовати омогућите откуп земље. ²⁵ Ако твој сународник осиромаши, па прода свој део имања, нека дође његов најближи сродник и откупи оно што је његов рођак продао. ²⁶ Ако човек нема никога да место њега откупи имање, а њему добро крене и заради довољно да га сам откупи, ²⁷ нека преброји године које су протекле од продаје. Нека купцу исплати разлику за преостало време и врати се на своје имање. ²⁸ Али, ако не заради довољно да га откупи, тада ће оно што је продао остати у рукама купца до године јубилеја. У години јубилеја продато ће бити враћено, па првобитни власник може да се врати на своје имање.

²⁹ »‚Ако неко прода кућу у којој живи у граду опасаном зидинама, задржава право откупа пуну годину дана од продаје. Само током тог времена може да је откупи. ³⁰ Ако кућа у граду опасаном зидинама не буде откупљена до истека пуне године, трајно ће припасти купцу и његовим потомцима – не мора да буде враћена у години јубилеја. ³¹ Али куће по насељима која нису опасана зидинама нека се рачунају као њиве. Оне могу да се откупе и морају да се врате у години јубилеја.

³² »‚Што се тиче левитских градова, Левити имају трајно право да откупљују своје куће у градовима које поседују. ³³ Имање Левитâ – кућа продата у било ком граду који је власништво Левитâ – може се откупити и нека буде враћено у години јубилеја, јер су куће у левитским градовима њихово власништво међу Израелцима. ³⁴ Али пашњаци који припадају левитским градовима нека се не продају, јер су њихово трајно власништво.‘«

Помагање сиромасима

³⁵ »‚Ако твој сународник осиромаши, па не може да се издржава, помози му. Нека живи код тебе као дошљак или насељеник. ³⁶ Од њега не узимај камату и не зарађуј на њему, него се бој свога Бога, да твој сународник може и даље да живи код тебе. ³⁷ Не позајмљуј му новац уз камату и немој да му продајеш храну ради зараде. ³⁸ Ја сам ГОСПОД, ваш Бог, који вас је извео из Египта да вам дâ земљу Ханаан и да вам буде Бог.‘«

Прописи за власнике робова

³⁹ »‚Ако твој сународник осиромаши, па ти се прода, не терај га да ради као роб. ⁴⁰ Нека код тебе буде као најамник или насељеник и ради за тебе до године јубилеја. ⁴¹ Тада ослободи њега и његову децу, да се врати у своје братство и на своју очевину. ⁴² Израелци су моје слуге које сам извео из Египта – нека се не продају као робови. ⁴³ С Израелцем не поступај окрутно. Бој се свога Бога.

⁴⁴ »‚Нека твоји робови и робиње буду из околних народа – њих можеш да купујеш као робове. ⁴⁵ Можете да купујете и насељенике који бораве међу вама и припаднике њихових братстава који су рођени у вашој земљи, и они ће бити ваше власништво. ⁴⁶ Њих можете да оставите у наследство својим потомцима довека. С њима можете да поступате као са робовима, али са својим сународницима Израелцима не поступајте окрутно.

Исус и деца

(Мт 19,13-15; Лк 18,15-17)

¹³ Људи су му доносили децу да их дотакне, а ученици су их грдили.

¹⁴ Када је Исус то видео, наљути се, па им рече: »Пустите децу да ми приђу. Не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство. ¹⁵ Истину вам кажем: ко Божије царство не прихвати попут малог детета, неће у њега ући.«

¹⁶ Онда загрли децу и благослови их, полажући на њих руке.

Богаташ

(Мт 19,16-30; Лк 18,18-30)

¹⁷ Када је Исус изашао на пут, притрча му један човек, паде пред њим на колена, па га упита: »Добри учитељу, шта треба да учиним да наследим вечни живот?«

¹⁸ »Зашто ме зовеш добрим?« упита га Исус. »Нико није добар осим једнога – Бога. ¹⁹ Заповести знаш: ‚Не убиј, Не учини прељубу, Не укради, Не сведочи лажно, Не превари, Поштуј свога оца и мајку.‘^(A)«

²⁰ »Учитељу«, рече човек, »свега тога сам се држао од свога детињства.«

²¹ Исус га погледа и заволе, па му рече: »Једно ти недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели сиромасима, и имаћеш благо на небу. Тада хајде за мном.«

²² А човек се на те речи смркну, па оде жалостан, јер је имао велико богатство.

²³ Исус погледа унаоколо, па рече ученицима: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство.«

²⁴ А ученици се зачудише његовим речима.

Стога им он опет рече: »Пријатељи^[a], како је тешко^[b] ући у Божије царство. ²⁵ Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«

²⁶ А ученици се још више зачудише, па почеше међу собом да говоре: »Па ко онда може да се спасе?«

²⁷ Исус их погледа, па рече: »Људима је то немогуће, али Богу није, јер Богу је све могуће.«

²⁸ »Ево«, поче Петар да му говори, »ми смо све оставили и пошли за тобом.«

²⁹ »Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и ради еванђеља, ³⁰ а да сад, у овом времену, неће добити стоструко: куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу и њиве – уз прогоне – а у будућем свету, вечни живот. ³¹ Али, многи први, биће последњи, а последњи – први.«